Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

ZASADI DRVO! SUBVENCIJE: Ču­va­ri­ma pri­ro­de sti­že no­vac!

Država za zaštićena prirodna dobra izdvaja sredstva kako bi mogla da funkcionišu, a upravljačima će biti dodeljivana na osnovu programa upravljanja nacionalnim parkovima

 Izvor: Foto: Shutterstock

Finansijska pomoć zaštićenim prirodnim dobrima prve kategorije u Srbiji i ove godine stiže od države.

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom je predviđeno da će nacionalni parkovi, parkovi prirode i dobra od nacionalnog značaja biti subvencinisani sa ukupno 264,8 miliona dinara. U praksi taj novac najčešće ide za funkcionisanje zaštićenih prirodnih dobara.

Novčani stimulans

Novac je raspoređen za čuvanje, održavanje i prezentaciju zaštićenih područja, upravljanje posetiocima, regulisanje imovinsko-pravnih odnosa, praćenje i unapređenje stanja, uređenje prostora i održivo korišćenje prirodnih resursa, kao i za zarade zaposlenih u javno preduzeću „Nacionalni park Šar-planina“. Državne subvencije upravljačima će biti dodeljivane na osnovu programa upravljanja nacionalnim parkovima, a „Nacionalnom parku Šar-planina“ na osnovu zahteva za pomoć usled poremećaja u poslovanju.

Kriterijumi za dodelu subvencija, između ostalog, jesu veličina i vrsta zaštićenog područja, izloženost zaštićenog područja uticajima ljudi i stepen rizika od oštećivanja i uništavanja. Gledaju se i postignuti rezultati u dosadašnjem čuvanju i održavanju, kao i osposobljenost zaštićenog područja za obrazovnu, naučnu i rekreativnu funkciju.

U Srbiji postoji 460 zaštićenih područja i 1.760 strogo zaštićenih i 853 zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva. Zaštićena područja se prostiru na površini od ukupno 564.063 hektara, što predstavlja 6,38 odsto ukupne teritorije. Srbija ima pet nacionalnih parkova (Fruška gora, Tara, Kopaonik, Đerdap, Šar-planina), 17 parkova prirode, 18 predela izuzetnih odlika, 67 rezervata prirode, 311 spomenika prirode, tri zaštićena područja i 39 zaštićenih prostora kulturno-istorijskih vrednosti.

Svojim ukupnim vrednostima danas nacionalni parkovi nadilaze granice Srbije i uključeni su u Evropsku federaciju nacionalnih parkova - EUROPARC.

Nacionalni park Fruška gora (osnovan 1960)

Između Dunava i Save, na površini od 80 km, prostiru se prelepi pejzaži prvog od pet nacionalnih parkova Srbije.

Ovo nekadašnje ostrvo Panonskog mora krase guste šume koje naseljavaju jeleni, divlje svinje i druga divljač. Među njegove vrednosti ubrajaju se listopadne šume hrasta kitnjaka, graba i bukve, kao i fragmenti stepske vegetacije.

Pored toga, ono po čemu je Fruška gora nadaleko poznata i po čemu je dobila nadimak „srpska Sveta gora“ jeste 16 pravoslavnih manastira sagrađenih u 15. i 16. veku.

Nacionalni park Đerdap (osnovan 1974)

Na površini od 632 kvadratna kilometra, a na desnoj obali Dunava, smešten je najveći nacionalni park u Srbiji, koji ime nosi po najupečatljivijoj klisuri na celom toku Dunava. Đerdapska klisura se sastoji od čak četiri klisure, tri kotline i dva kanjona nestvarne lepote, a u blizini je i mistična planina Miroč i više od 1.000 pećina. Srednjovekovna tvrđava Golubac, Trajanova tabla i arheološko nalazište Lepenski vir najveće su znamenitosti. Đerdap, koji je nazvan „gvozdena kapija Dunava“, čine mešovite listopadne prašume oraha, leske, koprivića i bukve.

 Izvor: Profimedia/Shutterstock
FOTO: SHUTTERSTOCK

Nacionalni park Kopaonik (osnovan 1981)

Kopaonik ili „sunčana planina“ najveći je planinski masiv u Srbiji. Ova 80 km duga i na jednom delu 40 km široka planina ima 200 sunčanih dana godišnje. Jedan deo ovog nacionalnog parka proglašen je zaštićenom zonom jer po broju endemičnih vrsta predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta endemične flore Srbije. Njegovo bogatstvo čine mešovite šume smrče, jele, bukve, javora, gde se posebno izdvajaju stare šume smrče, subalpijske zajednice patuljaste smrče i polegle kleke, kao i krečnjačke litice koje su stanište retkih biljaka poput runolista.

Nacionalni park Tara (osnovan 1981)

U zapadnoj Srbiji ovaj nacionalni park protire se na 220 kvadratnih kilometara.

U idiličnoj, netaknutoj prirodi Nacionalnog parka Tara najbolje možete uživati sa nekog od njenih pet očaravajućih vidikovaca kao što su Crnješkovo, Bilješka stena, Osluša, Sjenic i, najpopularnije, Banjska stena, sa kog možete videti smaragdno jezero Perućac i nezaboravni kanjon reke Drine. Najveće prirodne vrednosti ovog parka su šume Pančićeve omorike, prašume bukve, jele i smrče.

Nacionalni park Šar-planina (osnovan 1986)

Šar-planina ili „carska planina“ nalazi se na samom jugu Srbije i predstavlja zasebni ogranak Dinarskih Alpa i gigantsku prirodnu granicu između Makedonije i Srbije. Sa preko 1.500 vrsta biljaka, od kojih je čak 20% endemično, Nacionalni park Šar-planina istinski je primer sirove lepote netaknute prirode. Stanište je za čak 200 vrsta ptica, mnoštvo životinjskih vrsta i 147 vrsta leptira izvanredne lepote i smatra se jednim od najznačajnijih zaštićenih ekoloških područja biodiverziteta centralnog Balkana.

Najveće vrednosti Šar-planine su očuvane šume molike i munike, ali i mešovite listopadne šume koje predstavljaju stanište balkanskog risa. Tu su i žbunaste zajednice bora krivilja.

OVO SU PRAVI ČUVARI PRIRODE!

Biramo 10 Zasadi drvo ambasadora!

Priroda se čuva znanjem, zato je potrebno da se konstantno edukujemo. Kako da budemo čuvari planete i njene prirode? Tako što je nećemo pokoravati, već prigrliti

Naši volonteri, koji su podstaknuti željom za promenom i opštim dobrom zajedno sa prijateljima ili porodicom sadili na mnogim lokacijama sa nama, dokazali su da su čuvari prirode. Zahvaljujući njima projekat „Zasadi drvo“ je porastao i svakoga dana ima sve veću podršku.

Sada je vreme da postaneš više od čuvara prirode - da postaneš naš ambasador.

Ko su Zasadi drvo ambasadori?

Oni su najglasniji prijatelji i predstavnici projekta „Zasadi drvo“ koji će biti proglašeni 18. marta i dobiti vredne nagrade od našeg partnera dm drogerie markt. Biti ambasador znači biti zagovornik očuvanja prirode i okoline, ali i promoter i glasnogovornik ovih ideja, kako bi se što više ljudi uključilo u akciju.

Deset ambasadora biramo na tri načina:

1. Prati svake nedelje na našim društvenim mrežama zadatke za čuvare prirode. Uradi ih, fotografiši se ili snimi dok izvršavaš zadatak i na svom FB ili Instagram profilu postavi fotografiju/video uz obavezne #zasadidrvo #zasadidrvoambasador

2. Prati lokacije za sadnje po gradovima, fotografiši/snimi se prilikom sadnje. Okači post na svoj FB ili Instagram profil, pozovi i taguj prijatelje da se uključe u akciju, uz obavezne #zasadidrvo #zasadidrvoambasador

3. Napiši inspirativnu priču o zaštiti životne sredine uz fotografiju po slobodnom izboru. Okači priču i fotografiju na svoj FB ili Instagram profil uz obavezne #zasadidrvo #zasadidrvoambasador

Najkreativnije i najinspirativnije objave ući će u izbor za 10 „Zasadi drvo“ ambasadora.

Svakog ambasadora ćemo promovisati putem svih kanala „Zasadi drvo“ - na društvenim mrežama, u njuzleteru, ali i u štampanom i veb izdanju Kurira.

Uključi se, budi ambasador i pozovi druge da učestvuju!

Zajedno možemo mnogo više.

Zajedno jedni za druge

Zaposleni u dm-u: Mi smo oni koji oplemenjuju našu okolinu, čineći je čistijom i lepšom

 Izvor: Profimedia/Shutterstock
FOTO: KURIR

Zaposleni u kompaniji dm drogerie markt, jednom od partnera projekta „Zasadi drvo“, kontinuirano pokazuju svoju želju da pomognu planeti i svojim doprinosom sačuvaju prirodu za generacije koje dolaze. Tako su u prethodnoj nedelji učestvovali u akciji sadnje u Jagodini i gradskom ozelenjavanju Zrenjanina, gde su sađeni četinari i lišćari. Tim povodom, Neda Đorđević, poslovođa dm drogerije u Zrenjaninu, prenosi nam svoje utiske sa sadnje.

„Izuzetno mi je zadovoljstvo što učestvujem u ozelenjavanju i ulepšavanju svog grada, u kom živim i radim, i u kome moja deca odrastaju. Ponosna sam na ceo naš dm tim, koji malim koracima stvara veliku promenu i daje odličan primer drugim građanima i kompanijama, jer briga o životnoj sredini tiče se svih nas. Zato je veoma važno da se svi osvestimo i uvidimo značaj ovakvih akcija, jer mi smo oni koji oplemenjuju našu okolinu, čineći je čistijom i lepšom“, poručila je Neda.

Sadnje u okviru projekta su organizovane prema svim merama predostrožnosti, u malim grupama i, kako ističe Neda, protiču u sjajnoj atmosferi. Prateći svoju korporativnu vodilju „Zajedno jedni za druge“, zaposleni u dm-u pozivaju sve građane da se do kraja marta priključe sadnjama na lokacijama širom Srbije, koje će se sprovoditi uz poštovanje svih epidemioloških mera.

PROMO/Kurir.rs/ Jelena Vukić 

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka