Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekologija

Da li Eskobarovi nilski konji mogu da doprinesu očuvanju životne sredine?

Autor Vladan
Autor Vladan

Zloglasni Pablo Eskobar bio je poznat po krijumčarenju kokaina. Novcem od droge nezakonito je doneo egzotične vrste životinja u svoj privatni zoološki vrt. Ali nakon njegove propasti, životinje su ostale same, a jedna sad osvaja ...

 Izvor: Foto: Shutterstock

Kada je 1993. godine ozloglašeni Pablo Ekobar ubijen, kolumbijska vlada je preuzela njegovo raskošno imanje u severozapadnoj Kolumbiji, uključujući i Eskobarov lični zoološki vrt. Većina životinja je transportovana, dok su četiri nilska konja ostala u jezerima. Sada ih ima na desetine.

Više od 10 godina vlada Kolumbije razmišlja kako na najbolji način da zaustavi rastuću populaciju nilskih konja, što su u velikoj meri podržali i stručnjaci za očuvanje životne sredine. Ipak, ne slažu se svi sa ovom idejom. Bez direktnih dokaza da životinje čine štetu, neki ekolozi tvrde da nema razloga za zaustavljanje širenja populacije, ili za njihovo preseljenje. Zaista, nilski konji bi mogli da popune mesta onih vrsta koje su ljudi dovodili do istrebljenja hiljadama godina - ideja poznata kao preuređivanje.

Nilski konji su pobegli sa Eskobarovog bivšeg imanja i preselili su se u reku Magdalena, najdužu reku Kolumbije. Niko ne zna tačno koliko ih ima, ali se procenjuje da je ukupna populacija između 40 i 60 jedinki, kaže Džonatan Šurin, ekolog sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu koji proučava životinje.

Krvoločna majka: Pogledajte kako je ženka nilskog konja zaštitila svog mladunca

Nilski konji predstavljaju problem vladi Kolumbije. David Ečeveri, istraživač u agenciji kolumbijske vlade za zaštitu životne sredine Kornare, koji nadgleda upravljanje životinjama, kaže da nema sumnje da se ponašaju kao invazivne vrste. "Ako ih ne proveravamo, oni će zameniti endemske životinje, kao što su vidre", kaže Ečeveri. "Takođe predstavljaju opasnost po lokalno stanovništvo, pošto mogu biti teritorijalni i agresivni, iako se još nisu dogodile ozbiljne povrede ili smrt".

Za naučnike, glavno pitanje je kako ove životinje utiču na životnu sredinu. 

Da bi shvatili uticaj životinja na životnu sredinu, naučnici su uporedili jezera u kojima žive nilski konji sa onim jezerima gde nisu nastanjeni, posmatrajućiu sve od ekološke raznovrsnosti do mikroba.

Iz istraživanja su saznali neke male, ali uočljive razlike. Na primer, nilski konji često zagađuju jezera svojim izmetom, što može dovesti do trovanja algi, pa čak i umiranja (nešto što su nilski konji izazvali u sličnim oblastima u Africi).

Ugrožene vrste: Svet je bogatiji za još jednog patuljastog nilskog konja

Jens Kristian Svening, biolog sa Univerziteta Arhus u Danskoj, misli da ljudi ne bi trebali da pretpostave najgore. On tvrdi da su Eskobarovi nilski konji jedna od nekoliko vrsta koja je upoznata sa Južnom Amerikom koja može pružiti "usluge ekosistema", koje pružaju veliki biljojedi. 

U slučaju nilskih konja, ovakve usluge bi uključile: ispuštanje hranljivih materija sa zemlje u vodu, promenu strukture močvarnih područja i čuvanje biljaka pod kontrolom, jedući ih.

Za Arian Valak, koja je ekolog na Tehnološkom univerzitetu u Sidneju, nije stvar u tome da li ove životinje popunjavaju prazninu ili ne. Ona naglašava da su nilski konji osetljivi na izumiranje i da je populacija izvan Afrike dobra stvar. "Činjenica da divlji nilski konji postoje u Južnoj Americi je čudesna", kaže Valakova.

Životinje imaju mnogo fanova. "Lokalna zajednica smatra ove životinje vrednim i želi da ostanu", objašnjava Šurin. Nilski konji takođe privlače i veliki broj turista koji mogu da pomognu u brizi o životinjama. Prema nekim procenama, oko 50 hiljada ljudi godišnje poseti Hacijendu Napulj. Naravno, nilski konji ne privlače sve ove turiste.

Za sad, bez neposrednih planova za premeštanje ili sterilizaciju, životinje će nastaviti da brinu same o sebi. Samo će vreme pokazati da li će kolumbijski nilski konji postati deo pejzaža, ili propali eksperiment. 

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka