Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Hrabri cilj Emirata: Da li će Dubai postati najodrživiji grad na svetu?

Svetski fond za prirodu 2006. godine proglasio je Ujedinjene Arapske Emirate zemljom s najvećim ekološkim otiskom po glavi stanovnika. Ali u međuvremenu se dogodilo i nešto drugo: Dubai je počeo da se menja.

  Izvor: Foto: Profimedia

SVETSKA FINANSIJ SKAKRIZA 2008. i 2009. godine zaustavila je nagli procvat Dubaija. Turizam je doživeo drastičan pad, kao i cene nekretnina. Abu Dabi je morao da pomogne Dubaiju da se izvuče iz dugova. „Ekonomska kriza je verovatno nešto najbolje što nam se dogodilo – prikriveni blagoslov”, kaže Habiba el Maraši, suosnivačica Emirates Environmental Groupa, udruženja za recikliranje i obrazovanje. „Usporila je ludi tempo izgradnje”.

Dok je dolazio do daha, grad je imao nekoliko razloga da razmotri svoj put. U Dubai holdingu, razvojnoj kompaniji u vlasništvu šeika Muhameda, „jedno od pitanja bilo je kako će Dubai pronaći dovoljno energije potrebne za svu tu izgradnju”, kaže konsultant Robin Mils, koji je tada tamo radio. U vazduhu je visila zelena alternativa: Masdar Siti, grad koji je projektovala kompanija slavnog arhitekte Normana Fostera i koji je proglašen prvim gradom u svetu bez emisija ugljeničkih gasova, u kom nema automobila i koji koristi solarnu energiju, tada je tek počeo da niče iz peska Abu Dabija.

Pogledajte i 6 jednostavnih načina da svako od nas doprinese očuvanju životne sredine

Što je najvažnije, cena solarne energije drastično je padala, a nastavlja da pada i danas. Prema Milsu, „struja dobijena iz solarne energije daleko je najjeftinija u Dubaiju. Prošlog februara, kada sam posetio Solarni park „Muhamed ibn Rašid el Maktum”, 50 kilometara južno od centra grada, Uprava za struju i vodu Dubaija upravo je dovršavala postavljanje solarnih ploča za 200 megavata struje. Uz to je potpisala ugovor za još 800 megavata, za 2,99 centi po kilovat-satu. Na toj lokaciji planira se proizvodnja 5.000 megavata do 2030. godine. Za razliku od mnogih američkih komunalnih poduzeća, Uprava za struju i vodu Dubaija podstiče stanovnike da i sami ugrađuju solarne ploče na krovove.

  Izvor: Profimedia/Shutterstock Foto: Profimedia

„Solarni potencijali ovde su tako veliki”, kaže Mils. „Milioni hektara prazne pustinje i mnogo krovova. Problem proizvodnje struje za mene je danas praktično rešen.”

Osim toga, nakon godina rasipnog procvata, Dubai sada pokušava da ograniči potražnju za strujom i vodom. Cene su znatno porasle (iako ih još uvek subvencioniše država), a nove zgrade više se ne grade kao da su struja i voda neiscrpne, kaže Said el Abar, koji rukovodi Emiratskim većem za ekološku izgradnju. Možda i dalje imaju staklena pročelja, ali moraju da budu opremljene solarnim grejačima vode i sistemima koji automatski smanjuju jačinu osvetljenja i klimatizaciju kad u njima nema ljudi. „Vidim veliku promenu”, kaže El Abar. On sarađuje na projektu prvih poslovnih zgrada „nulte neto energije”, koje će proizvoditi onoliko energije koliko je troše.

Prvo stambeno naselje nulte neto energije otvoreno je južno od grada. Faris Said, njegov projektant, graditelj staklenih nebodera, kaže da tajna Održivog grada nije samo u solarnim pločama koje natkriljuju svako parkiralište i krovnu terasu, ni u solarnom grejaču vode koji ima svaka kuća. Tajna je u jednostavnim rešenjima – na primer u izgradnji 500 kuća u obliku slova L dovoljno blizu jednih drugima i u uskim ulicama, tako da bacaju senku jedna na drugu, baš kao stare kuće u zalivu. To je omogućilo mnogo manje i jeftinije klima-uređaje, kaže Said. Dodatna izolacija, kao i prozori i boja koji odbijaju svetlost takođe doprinose smanjivanju potrošnje energije. „Mit je da održivost mora da bude skupa”, kaže on.

Svi ti napori počeli su da se isplaćuju. Potrošnja vode i struje po glavi stanovnika je u padu, a uz nju, kažu vlasti, i emisije ugljeničkih gasova po glavi stanovnika, koje su glavni uzročnik velikog ekološkog otiska Dubaija. Prosečni stanovnik Du-baija danas „emituje manje od 18 tona godišnje, tek malo više od prosečnog Amerikanca. Ali ukupna po-trošnja i emisije i dalje rastu jer raste i stanovništvo. Osim toga, stanovnik Dubaija još uvijek „emituje triput više od stanovnika Njujorka, delimično i zato što je Dubai, poput mnogih američkih gradova, prilagođen korišćenju automobila. Stanovnici Saidovog naselja prilagođenog pešacima mogu da se prošetaju do restorana, prodavnice i džamije, a i škola im je usput. Ipak, do bilo kog od nekoliko gradskih središta Dubaija moraju da se voze 12 do 16 kilometara. Podzemna železnica, koliko god korisna bila, još uvek nije stigla do Održivog grada.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka