Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Hrabri cilj Emirata: Da li će Dubai postati najodrživiji grad na svetu?

Svetski fond za prirodu 2006. godine proglasio je Ujedinjene Arapske Emirate zemljom s najvećim ekološkim otiskom po glavi stanovnika. Ali u međuvremenu se dogodilo i nešto drugo: Dubai je počeo da se menja.

  Izvor: Foto: Profimedia

ŠEIK MUHAMED ODRASTAO JE u kući osvetljenoj petrolejkama. Vodu iz seoskog bunara dovozili su magarećom zapregom. Kuća je pripadala njegovom dedi, emiru; porodica El Maktum vlada Dubaijem od 1833. godine. Kuća još uvek stoji na ušću zaliva Dubai, prirodne luke zbog koje grad i postoji. Otac šeika Muhameda, šeik Rašid ibn Said el Maktum, odrastao je u toj istoj kući. Dok je bio mlad, stanovnici Dubaija su gladovali. Velika ekonomska kriza i pojava veštački gajenih bisera uništili su industriju izranjanja bisera, što je do tada bio glavni izvor prihoda grada.

Pogledajte i Znate li šta je ekološki otisak?

Upravo je šeik Rašid počeo da modernizuje Dubai nakon što je došao na vlast 1958. godine, naročito kada je krajem šezdesetih potekla nafta. Ubrzo je uveo struju, tekuću vodu i asfaltirane puteve. Izgradio je škole, aerodrom, a 1979. godine i 39-spratni Svetski trgovački centar (danas Toranj šeika Rašida) – tada najvišu zgradu na Bliskom istoku. „Bila je sagrađena usred ničega, na rubu grada, kaže Nil Volmsli, britanski inženjer i urbanista u konsultatskoj kući Arup koji živi u Dubaiju. „Grad je reagovao šireći se prema njoj” – a zatim i mnogo dalje od nje.

Pogledajte i Zagađenje vazduha skraćuje životni vek: Koje zemlje su najugroženije?

Posao s biserima nije trajao doveka i šeik Rašid je znao da neće ni nafta. Dubai ima samo delić nafte Ujedinjenih Arapskih Emirata – lavovski deo pripada Abu Dabiju. Stoga, iako Dubai nije bio centar svetske trgovine kad je 1979. godine izgrađen Svetski trgovački centar, šeik Rašid latio se posla da ga u to pretvori. Te iste godine otvorio je drugi, veći aerodrom kraj Džebel Alija, 40 kilometara od Zaliva, kako ga skraćeno zovu.

  Izvor: Profimedia/Shutterstock Foto: Profimedia

Njegov sin Muhamed ispunio je prazan prostor između te dve lokacije, pretvorivši Dubai u središte ne samo trgovine i finansija već i, što je bilo teško poverovati, turizma i nekretnina. Svaki građanin Emirata već odavno ima pravo na zemlju za vlastitu vilu. Ali tek početkom ovog veka, kad je Dubai pravo posedovanja nekretnina dao i strancima – koje je već ionako privuklo nepostojanje poreza na dohodak – počeo je da pritiče novac. Četiri velike građevinske kompanije počele su da grade. Radnici iz južne Azije pohrlili su da grade vile i nebodere od stakla – materijala ne baš savršenog za nemilosrdno sunce, ali koji je tržište zahtevalo. Radnici su živeli u bednim kampovima, u uslovima koje su mnogi smatrali ugovornim ropstvom.

Saznajte i Kako zagađenje vazduha utiče na naše telo?

Grad je eksplodirao duž obale. Proširio se na Persijski zaliv, na veštačka ostrva sagrađena od ogromnih količina peska s morskog dna. Proširio se i u Arabijsku pustinju. „Kad pogledate kako Dubai raste, vidite tu opsesiju prema širenju na pustinju”, kaže Jaser Elšeštavi, egipatsko-američki arhitekta koji je 20 godina predavao na Univerzitetu Ujedinjenih Arapskih Emirata u El Ainu. „Nije bilo ograničenja. Energija je bila jeftina. Imali ste automobile. Pa, zašto da ne?”

Ambicije šeika Muhameda nalik su onima njegovog oca, samo veće: on želi da Dubai nadmaši svet, da pokaže svetu da Arapi opet mogu da budu predvodnici kao što su to bili u srednjem veku. Njegova strategija je da privuče svet u Dubai. Oko 90 odsto od 2,8 miliona stanovnika su stranci koji žive na mestu gde se još ne tako davno nekoliko hiljada Arapa borilo za opstanak. Glavni resurs Dubaija jeste njegovo stanovništvo, mlado i neverovatno raznoliko; nekoliko stranaca s ponosom mi je reklo da im deca pohađaju škole s pripadnicima više desetina nacionalnosti. Ali svim tim ljudima treba omogućiti preživljavanje u pustinji.

Pogledajte i Zagađenje vazduha: 6 država koje emituju najviše ugljen-dioksida

Danas Dubai ima obilje struje i tekuće vode. Skoro sva ta struja i voda dolaze iz jednog jedinog izvora – četiri kilometra dugog industrijskog postrojenja blizu Džebel Alija. Onde, okružena šarenim dimnjacima i isparivačima, Uprava za struju i vodu Dubaija (DEWA) koristi prirodni gas da bi proizvela deset gigavata struje. Preostala toplotna energija koristi se za desalinizaciju morske vode – skoro dve milijarde litara na dan. Gas stiže gasovodom iz Katara, koji je u junu prekinuo diplomatske odnose s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, i tankerima izdaleka, čak i iz Sjedinjenih Država.

Za Dubai, maleni emirat koji se smatra bogatim naftom, uvoz fosilnih goriva od životne je važnosti. Pokušavajući da mi dočara taj osećaj, jedan zvaničnik Uprave za struju i vodu Dubaija rukom je čvrsto stegao vlastito grlo. Ali taj osećaj gušenja ima i svoje prednosti: može da vas motiviše da promenite okolnosti u kojima živite.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka