Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Efekat urbanog toplotnog ostrva može da ostavi velike posledice na svetsku ekonomiju

Nova istraživanja ukazuju da bi ovaj efekat mogao da udvostruči troškove klimatskih promena.

 Izvor: Foto: Profimedia

Studija međunarodnog tima ekonomista svih većih gradova na svetu je prva odredila potencijalno razarajući kombinovani uticaj globalnih i lokalnih klimatskih promena na urbanu ekonomiju.

Analiza 1.692 grada, objavljena u časopisu Nature Climate Change, pokazala je da bi totalni ekonomski troškovi klimatskih promena u gradovima u ovom veku mogli da budu 2.6 puta veći kada ih pogodi efekat urbanog toplotnog ostrva

Dva stepena više u gradovima do 2050. godine

Efekat urbanog toplotnog ostrva se dešava kad prirodne površine, poput vegetacije i vode, zamene ugrejani beton i asfalt, a može da se pogorša toplotom iz automobila, osveživačima vazduha...Očekuje se da će ovaj efekat dodati još dva stepena procenjenom globalnom zagrevanju za većinu naseljenih gradova do 2050. godine. 

Više temperature oštećuju ekonomiju na više načina: više energije se koristi za hlađenje, vazduh je zagađeniji, kvalitet vode opada i radnici su manje produktivni. 

Autori sa Univerziteta iz Velike Britanije, Meksika i Amsterdama naglašavaju da je njihovo istraživanje važno zato što naglašava borbu protiv globalnih klimatskih promena, ali i pokazuje da su važne (ako ne i važnije) lokalne intervenicije.

„Pokazali smo da strategije za prilagođavanje gradova u ograničavanju lokalnog zagrevanja mogu da imaju važne benefite na ekonomiju skoro svih gradova na svetu“, kaže profesor Ričard Tol.

Iako gradovi pokrivaju samo jedan procenat Zemljine površine, oni proizvode oko 80 odsto bruto svetskih proizvoda, troše oko 78 odsto svetske energije i dom su za više od polovine svetske populacije.

Mere koje bi mogle da ograniče visoke ekonomske i zdravstvene troškove rastućih gradskih temperature su stoga glavni prioritet za čelnike gradova. Neke od najjeftinijih mera koje mogu da se preduzmu su instalacija hladnih trotoara i krovova, koji bi mogli da smanji temperature za 0.8 stepeni. Zeleni krovovi i što veća vegetacija su još jedna od mogućih mera.

Ovo istraživanje ima važnu primenu za odluke u vezi za klimatskih promenama u budućnosti, pozitivni uticaj na lokalne intervencije koji takođe mogu da imaju efekta. 

„Jasno je da smo do sada potcenjivali dramatični uticaj koje lokalne mere mogu da imaju u smanjenju urbanog zagrevanja“, kaže Tol.

*Zapratite našu novu Fejsbuk stranicu >>>https://www.facebook.com/natgeo.rs/

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka