Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Srce Pariza: Ljubav i rastanak na Seni

Za reku Senu mnogi Parižani kažu da je najlepša gradska avenija

  Izvor: Foto: Profimedia

Koje je boje Sena?

„Kada je oblačno, na nekoliko minuta bude bela kao so”, kaže Žan Isonak, penzionisani diplomata koji živi na barži „Soleil”. „Ali onda postane crna. Pogledajte je sada – u ovom trenutku je zelena.”

„Prozirna je”, kaže Mari-Žan Furnije, gradonačelnica sela Surs Sena u Burgundiji, 290 kilometara od Pariza, u blizini izvorišta reke. Uprkos tolikoj udaljenosti, može se reći da Sena izvire u Parizu jer su čestari iz kojih započinje svoje 775 kilometara dugačko putovanje ka moru, po naredbi Napoleona III, 1864. godine postali vlasništvo grada Pariza. Ovde, na svom izvorištu, Sena je prozirna: čista kao voda života, eau-de-vie, a opet u Parizu – bar na papiru.

Reka na Moneovoj slici „Obale Sene, ostrvo Grand Žat” je roza, bela i plava; Matisova Sena na slici „Pristanište Sen-Mišel” ima u sebi crvene, ali morate da budete veoma pažljivi kada na francuskom govorite o bojama, upozorava Doris Alb, umetnica koja živi na brodu „San Dej”, pored Mosta umetnosti. „U nemačkom crvena je crvena. Ali u francuskom crvena bi mogla da bude… pa verovatno je crvena… ali sa prizvukom žute… ili vuče na roza… ili je možda samo prividno crvena.” Alb je stamena žena koja čvrsto stoji na zemlji, sa lepršavom zlatnom kosom kao kod Botičelijeve Venere. Zbog sunca mora da škilji. Ne želi da nosi naočari za sunce. „One zamagljuju boje sveta.”

Povezanost Margaret Tačer i simbola Pariza: 6 stvari koje niste znali o Ajfelovoj kuli

Koje je boje Sena?

„C’est compliqué – komplikovano vam je to: Sena odražava život i sve oko sebe i ima beskrajno mnogo nijansi.”

Povratak reci

Premijer Žorž Pompidu je šezdesetih godina prošlog veka zadao coup de grâce odnosu Pariza i Sene. On je sa obe strane te reke izgradio brze auto-puteve. „Pariz se mora prilagoditi automobilima”, izjavio je sa istom lakoćom sa kojom je Marija Antoaneta svojevremeno izjavila: „Dajte im onda kolače.” Zapravo, nepovezanost reke i ljudi potiče još iz XVIII veka. Do tada su rečne obale bile središte trgovačkog i društvenog života, objašnjava istoričarka Izabel Bakuš. Da bi olakšale plovidbu Senom, kraljevske i gradske vlasti posle 1750. godine počele su da sa obala uklanjaju pijace, čamce-perionice i radionice. Tu otuđenost su zacementirali visoki nasipi podignuti u XIX veku. „Reka više nije korišćena kao prostor za život nego je pretvorena u muzej koji više nije imao nikakve veze sa životom Parižana”, kaže Bakuševa.

Vratimo se u 2013. godinu i videćemo kako socijalista, gradonačelnik Delanoj, inicijator Pariskih plaža, uvodi sistem gradskih bicikala i električnih automobila, kao i pilot-program angažovanja četiri ovce-kosilice na održavanju travnjaka kod Gradskog arhiva. Prošlog juna, posle višegodišnjih političkih sporenja, Delanoj je zatvorio skoro dva i po kilometra auto-puta na levoj obali i otvorio Le Berž – kej sa plutajućim vrtovima, restoranima i igralištima. „Oduvali smo smrdljivi vazduh sa auto-puta i stvorili mesto za druženje i uživanje na otvorenom”, izjavio je zadovoljno.

Ali nisu svi tako zadovoljni. „Protivila sam se tome”, kaže Rašida Dati, koja vodi bogataški 7. arondisman. Dati, kćerka marokanskog zidara, perjanica je političke desnice. Obučena u uske farmerke, kratki crni sako i cipele sa neverovatno visokim štiklama, izgleda prkosno iza svog stola u zgradi gradske skupštine iz XVII veka.

„Projekat Le Berž koštao je 40 miliona evra”, tvrdi ona. „Možda smo za te pare mogli da se pobrinemo za 27.000 dece koja ne mogu da idu u jaslice ili da razvijemo gradski prevoz. Tri četvrtine Parižana koristi metro, ali godinama se nije investiralo u njegovu infrastrukturu.”

Zar novi prostor ne čini život u Parizu prijatnijim?

„Pariz nije tu da nam udovoljava. Treba da radimo.” Ali izgleda da se mnogi rado prepuštaju uživanju na uređenoj obali ispred Muzeja „Orsej”.

„Mi smo Parižani, ali nemamo utisak da smo u Parizu, oduševljena je Bertin Pakap, kozmetičarka koja živi u arondismanu Batinjol, u pariskom predgrađu. Došla je na porodično okupljanje. Njena kćerka Eloina pomno prati nastup dva pantomimičara dok njena majka sedi za izletničkim stolom. „Obično ne dolazimo u ovako otmene kvartove”, kaže ona. „Oni su skoro nedostupni za nas. Sada je nakako demokratskije. I besplatno je – nisu nam potrebne pare za dobar provod.”...

Ne skijaj na vodi i Plovidba nemirnim vodama vas očekuju na narednoj strani >>>

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka