Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

ANTARKTIK: Kriza na ledu

Dramatično otapanje Antarktika podići će nivo mora. Posledice će biti strašne. Ali kada?

 Izvor: Foto: Profimedia

Tekst Kriza na ledu objavljen je u NG Srbija u julu 2017. godine

Gledan odozgo, ledeni šelf ostrva Pajn nalikuje na sudar vozova na usporenom snimku. Njegova nagužvana površina prekrivena je hiljadama velikih pukotina. Rubovi su mu iskrzani pukotinama širokim i do pola kilometra. Od njegovog kraja se 2015. i 2016. godine odlomio komad od 580 kvadratnih kilometara i otplutao Amundsenovim morem.

Ledeni šelf je plutajući kraj glečera na ostrvu Pajn, jednog od nekoliko velikih glečera koji klize u Amundsenovo more. Svi oni odvode led s mnogo veće ledene kupole zvane Zapadna antarktička ledena ploča, kore debele više od tri kilometra koja pokriva područje dvostruko veće od Francuske. Ova ledena ploča leži na nizu ostrva, ali najveći njen deo počiva na dnu basena koji se spušta više od 1.500 metara ispod površine mora. To ga čini posebno osetljivim na zagrevanje okeana. Ako se sav taj osetljivi led odvoji, razlomi na delove i otpluta, a naučnici sve više veruju da bi to moglo da se dogodi, nivo mora podigao bi se za 3,3 metra, potapajući obale širom sveta.

LEPOTA ISPOD LEDA: Najčudnije životinjske vrste na Antarktiku

Tu ledenu ploču na svom mestu drže samo rubni ledeni šelfovi, a te plutajuće brane, koje se upiru o izolovane planinske vrhove i stene oko rubova basena, počinju da popuštaju. Svugde oko Amundsenovog mora, na tihookeanskoj obali zapadnog Antarktika, ledeni šelfovi popuštaju, a glečeri iza njih se smanjuju jer led sve brže otiče prema moru. Ledeni šelf ostrva Pajn, većim svojim delom debeo oko 400 metara, predstavlja dramatičan slučaj: od 1994. do 2012. godine stanjio se u proseku za 45 metara. 

„Od svih glečera na Zemlji ovi se najbrže povlače”, kaže glaciolog Erik Rigno koji radi za Nasinu Laboratoriju za mlazni pogon u Pasadeni, u Kaliforniji. Rigno proučava ovo područje duže od dve decenije pomoću avionskih i satelitskih radara i smatra da je urušavanje Zapadne antarktičke ledene ploče samo pitanje vremena. Ne zna se da li će to trajati 500 godina ili manje od sto – i hoće li biti vremena da se čovečanstvo pripremi.

„Moramo da napravimo tačne procene”, kaže Rigno. „Ali moramo i da pazimo da na taj posao ne potrošimo previše vremena.”

U decembru 2012. godine crveno-beli avion sa dva motora kliznuo je nisko nad ledenim šelfom ostrva Pajn. Po sletanju iskrcao se samo jedan čovek. Privezan uz avion konopcem i pojasevima, ispitivao je sneg zabijajući u njega šipku dugu dva i po metra.

Naposletku je ovaj izviđač bio zadovoljan: nije bilo snegom sakrivenih pukotina koje bi mogle da progutaju društvo koje je trebalo da se iskrca. Ostali naučnici su izašli iz letelice. Tim koji je vodio glaciolog Martin Trufer s Univerziteta Aljaska postavio je bazni logor. Truferov tim, međutim, želeo je da buši rupe kroz čitav ledeni šelf da bi izmerio kolika toplota izjeda led odozdo, iz morske vode.

Dok su istraživači noću ležali u svojim šatorima, usred luka obale dugog 6.500 km, na kojem ne postoji ni jedna jedina stalna baza s posadom, slušali su kako iz leda dopire glasna škripa i pucanje. Svakog jutra mogli su da vide nove pukotine, široke tri centimetra i naizgled bez dna, kako prosecaju površinu leda. Tokom pet nedelja istraživanja led pod njihovim čizmama stanjio se za još dva metra.

NAUČNICIMA JE DUGO TREBALO da shvate koliko brzo bi led zapadnog Antarktika mogao da se otopi. Razlog je delimično u tome što su najranjiviji glečeri teško pristupačni. Ispred ledenog šelfa ostrva Pajn – plutajućeg kraja glečera – morska površina se svake zime smrzava. Leti se taj polomljeni morski led pridruži ledenim bregovima koji se odvajaju od ledenih šelfova i oni zajedno tvore pokretnu ogradu koja je kroz istoriju držala brodove na najmanje 160 kilometara udaljenosti od ledenog šelfa.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka