Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekologija

U dubinama Gornjeg Podunavlja: Najznačajnije stanište crnih roda

Autor Aleksandra Jovanović
Autor Aleksandra Jovanović

Gornje Podunavlje je jedno od poslednjih celovitih plavnih područja duž Dunava. Među brojnim retkim vrstama ističe se velika populacija crnih roda.

Izvor: Foto:Dragoljub Zamurović

Stručnjaci su oduvek znali da ovo područje zahteva saradnju, da prostiranje u tri države ne sprečava živi svet, u prvom redu ptice, da prelaze sa jedne obale reke na drugu u potrazi za hranom i mestom za gnežđenje. O tome svedoči i Antun Žuljević, jedan od naših najiskusnijih ornitologa, naročito kada je reč o prstenovanju ptica, koji nam, dok se polako približavamo jednom od tek dvadesetak gnezda crnih roda u Gornjem Podunavlju, objašnjava kako je program prstenovanja crne rode na ovim prostorima započet pre pet godina kao zajednički napor ornitologa iz tri susedne zemlje. Baveći se proučavanjem ove graciozne i oprezne vrste koja naseljava guste stare šume duž rečnih dolina, stručnjaci su brzo došli do zaključka da je potrebno uspostaviti jedinstven program praćenja crnih roda na čitavom području prekogranične plavne doline Dunava kako bi se moglo doći do novih naučnih saznanja vezanih za ovu vrstu.

Povezane vesti

"Kolor markiranje crnih roda započeto je u svetu krajem sedamdesetih godina XX veka. Početkom 90-ih započet je međunarodni projekat sa kolor markerima sa kodovima. Krajnji rezultat je bio opšti konsenzus o korišćenju prstenova bele boje sa crnim natpisima, dok je za svaku državu određen početni kod i još tri znaka. Srbiji je pripao kod "X". Mi smo se uključili u projekat 2003. godine uz pomoć mađarskih kolega bez kojih ne bismo uopšte mogli da radimo", objašnjava Žuljević.

Slušajući Antuna, začudili biste se koliko je nepoznanica u životu ove sestrinske vrste nama bliskoj beloj rodi, ali, nasuprot njoj, prilično nepoverljivoj prema čoveku, koja nastanjuje prirodne šume hrastova i topola i gnezdi se visoko u krošnjama starih stabala. "Crne rode za svoj životni ciklus traže mir, velika močvarna prostranstva i dovoljno hrane, prvenstveno ribe, koje mogu naći u plićacima, močvarama i baricama, u porečjima kao što je Podunavlje. A praćenje ove vrste nije nimalo lak posao, nova gnezda se formiraju na nepristupačnim mestima, dok neka višegodišnja bivaju naprečac napuštena", skreće nam Bojan pažnju na neka praktična iskustva.

Gornje Podunavlje je najznačajnije stanište ove vrste kod nas, a uzimajući u obzir i susednu obalu Dunava jedan je od populacionih nukleusa ove vrste na regionalnom nivou. Stoga ne čudi što je program prstenovanja i praćenja populacije crnih roda našao svoje mesto baš u Gornjem Podunavlju. Uz pomoć kolega iz Mađarske, 2003. godine su obavljena prva prstenovanja mladih i do danas je ova godina ostala zabeležena kao najuspešnija sa 18 prstenovanih mladunaca. Tokom šest godina sprovođenja ovog programa, stiglo je i nekoliko izveštaja o posmatranim pticama iz Gornjeg Podunavlja na širem području panonske ravnice. Monitoring je takođe potvrdio da se sa većom sigurnošću može tvrditi da migratorni put ove vrste vodi preko Turske, zapadnih obala Azije, i dalje na jug ka Africi.

A sam posao prstenovanja nije nimalo lak, potrebno je dosta znanja, veštine i, naravno, sreće. Tek je jedan kratak period godine, ne više od dve nedelje u junu, kada se mladi crne rode mogu prstenovati, kada su dovoljno odrasli da im se plastični prsten može staviti na nogu, a opet nedovoljno veliki da bi iskočili iz gnezda. Osim znanja i iskustva da se oceni ovaj trenutak, potrebno je malo improvizacije i nekoliko veštih penjača koji će umeti da se domognu visokih gnezda na čvornovatim stablima hrasta i topole. Pa ipak, i ako pravilno ocenite trenutak za prstenovanje, i ako se uspešno popnete do gnezda, to još ne znači da ćete uspeti da markirate mlade. 

Povezane vesti

Crna roda je vrsta koja se nalazi na Crvenoj listi ugroženih vrsta međunarodne organizacije IUCN. Iako prema kriterijumima Crvene liste ne spada u vrste sa najugroženijim statusom, brojnost ni jedne ni druge nije ni približna onoj koju beleže ranija istraživanja i koja bi se mogla očekivati u okolnostima manjeg ugrožavanja i većeg stepena zaštite staništa. Nestanak močvara i seča starih stabala i dalje predstavljaju dva dominantna ugrožavajuća faktora. Iako neraskidivo vezani za prirodu, u velikoj meri se oslanjajući na njene brojne resurse, mi nesmanjenim intenzitetom nastavljamo sa iscrpljivanjem "zaliha" prirode od kojih suštinski zavisimo. Iako svesni da smo već odavno zagazili u crvenu zonu kada je reč o resursima, i dalje nismo u mogućnosti da shvatimo svu ozbiljnost uništavanja prirode i pružimo odgovarajuća rešenja za njeno očuvanje. Napori su brojni, a prstenovanje crnih roda samo je jedan od njih. Naše ptice sa početka priče i dalje posmatraju kako nestaju stare šume hrasta i topole, kako im se smanjuje životni prostor. Pitam se kako bi Alfred Brem reagovao kada bi se danas ponovo, skoro vek i po posle prvog krstarenja Dunavom, upustio u sličnu avanturu i šta bi on imao da nam kaže pri susretu sa preostalim močvarama Gornjeg Podunavlja.  

Povezane vesti

Najnovije

Priroda

Nauka