Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Britanski model održivog razvoja

Citat Džona Mila stoji na početku ekološke strategije Velike Britanije iz 1990. godine (This Common Inheritance). Čini se ne slučajno, Strategija počinje mislima velikog liberala i to baš iz njegove Političke ekonomije. Ovaj izveštaj ...

  Izvor: Profimedia/Shutterstock

Velika Britanija je usvojila načelo održivog razvoja početkom 1990tih godina nedugo posle Brundtlandovog izveštaja. U njoj se održivost označava kao koncepcija razvitka društva.Princip održivosti u Britaniji nije ustavna obaveza ali se princip održivosti shvata kao jedan sveobuhvatni okvir koji u smislenu celinu povezuje naizgled potpuno nepovezanu regulativu i „rešava konflikte“ različitih potreba. Globalni i nacionalni napori Britanije usmereni ka održivoj budućnosti deluju u međunarodnim okvirima prihvaćenih ekoloških standarda i preuzetih obaveza, pre svega dužnosti koje se tiču borbe protiv klimatskih promena. Ovaj, najviši nivo ekološke politke je globalni, ne samo zato što je Britanija „veliki igrač“ na globalnoj sceni već zato što politika održivosti, od iskorenjavanja siromaštva do smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu, ima smisla samo na globalnom nivou. Održivi razvoj je zato zvanično integralni deo unutrašnje i spoljne politike

Evropski  i regionalni nivo britanskog modela

U Ekološkoj strategiji, na samom početku, jasno se izlažu zadaci Vlade na domaćem planu i na planu Evropske unije: na unutrašnjem planu to su bili ciljevi koji su se odnosili na planiranje i izgradnju, štedljivu upotrebu resursa i kontrolu zagađenja, a u Evropskoj zajednici na delovanje u cilju smanjenja efekta staklene bašte, zaštite sela i poboljšanja ekoloških standarda u centralnoj i istočnoj Evropi i zemljama mediteranskog regiona
Severna Irska, Škotska i Vels imaju sopstvene strategije održivog razvoja i akcione planove (Akcioni plan skupštine Velsa, Škotska izvršna strategija, Strategija Severne Irske), a onda na osnovu tih akcionih planova i nacionalne strategije, sopstvene mere donose i lokalne samouprave. Autonomne oblasti imaju svoje prirodne i društvene specifičnosti na osnovu kojih su i skrojene određene nadležnosti regionalnih službi. Tako npr. Škotska i Vels imaju potrebu za unapređenjem životnog standarda u urbanim sredinama (nasleđe industrijalizacije i neplanskog razvitka gradova) ili naročitu obavezu očuvanja zaštićenih područja (petina teritorije Velsa je zaštićena zakonom) i brige o industrijskim granama (stočarstvo u Velsu ili ribolov u Škotskoj). Ista raznolikost prisutna je i u različitim lokalnim samoupravama, ruralnim ili urbanim, industrijskim ili poljoprivrednim, gusto ili slabo naseljenim. Lokalni planovi i „održive politike“ (sustainable policies) često su u formi javno – privatnog partnerstva (Local Strategic Partnership – LSP, Sustainable Community Strategy ili Local Area Agreements – LAA). To su bolje rečeno lokalni forumi koji okupljaju sve društvene.

Da li ste znali?

Jedna vrlo uspešna mera u cilju smanjenja zagađenja i zakrčenja u centru Londona je „taksa protiv saobraćajnih gužvi“ (congestion charge), uvedena 2003. godine, za svako vozilo koje uđe u centar grada. U kombinaciji s drugim merama koje bi trebalo da obeshrabre upotrebu automobila, ova taksa doprinosi smanjenju zagađenja i „održivosti“ gradskog sistema.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka