Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekologija

Planeta se zagreva - nivo mora raste: Šta ćemo da štitimo, a šta da prepustimo vodi?

Autor Ana Randjelovic
Autor Ana Randjelovic

Kako se planeta zagreva, nivo mora raste. I plavi obale. Šta ćemo da štitimo? Šta da prepustimo vodi?

Izvor: Snimio: Džordž Štajnmec

"TOKOM POSLEDNJEG LEDENOG DOBA led je baš ovde iznad nas bio debeo kilometar i po do tri", kaže mi Malkom Bouman, dok se parkiramo na prilaz ispred njegove kuće u Stoni Bruku u Njujorku, na severnoj obali Long Ajlanda. "Kada se led povukao, ostavio je ogromnu količinu peska, koja čini Long Ajland. Sve ovo zaobljeno kamenje što vidiš – pogledaj tamo", kaže on, pokazujući na neke velike oblutke razbacane među drvećem u blizini njegove kuće. "To su ledničke stene."

Bouman, fizički okeanograf na Državnom univerzitetu Njujork u Stoni Bruku, godinama pokušava da ubedi svakoga ko želi da ga sasluša da je gradu Njujorku potrebna brana od olujnih talasa koja bi se protezala duž luke. U poređenju sa nekim drugim vodećim lukama Njujork je suštinski bez odbrane pred uraganima i poplavama. London, Roterdam, Sankt Peterburg, Nju Orleans i Šangaj – u proteklih nekoliko decenija su svi izgradili nasipe i brane od oluja. Prošlog oktobra Njujork je platio visoku cenu zbog svoje ranjivosti. Iza Sendi je u tom gradu ostalo 43 mrtvih, od kojih se 35 udavilo; uragan je koštao grad oko 19 milijardi dolara. A uopšte nije moralo da bude tako, kaže Bouman.

"Da je bio izgrađen dobro projektovan odbrambeni sistem od olujnih talasa – i da je duž nižih obalskih oblasti sa obe strane bio ojačan peščanim dinama –  ne bi bilo poplavnih šteta od Sendi", kaže on.

Bouman ima plan za dve brane: jednu na Trogs Neku, da čuva Ist River od talasa sa Long Ajland Saunda, i drugu koja bi se protezala duž luke južno od grada. Kapije bi propuštale brodove i plimu, zatvarajući se samo tokom oluja, poput sličnih građevina koje već postoje u Holandiji i drugde. Bouman procenjuje da bi samo ta južna brana, koja bi se protezala osam kilometara između Sendi Huka u Nju Džersiju i poluostrva Rokevej, mogla da košta između 10 i 15 milijardi dolara. On nad branom zamišlja auto-put sa šest traka koji bi bio obilaznica oko grada, a predvideo je i laku železnicu koja bi povezivala aerodrome "Njuark" i "Džon F. Kenedi".

"To bi moglo da unapredi čitav region", kaže Bouman. "Na kraju će grad morati da se suoči sa ovim jer problem će postajati sve teži. Možda će biti potrebno pet godina analiza i još deset da se stekne politička volja da se to i uradi. Do tada bi mogla da se desi još jedna katastrofa. Moramo odmah da počnemo da planiramo. U suprotnom, ostavljamo hipoteku za budućnost, prepuštajući narednoj generaciji da se sa tim problemom bori kako zna i ume."

Još jedan način da se zaštiti Njujork mogao bi da bude u tome da se oživi nešto od njegove prošlosti. U potkrovlju, na petnaestom spratu svoje firme za pejzažnu arhitekturu na donjem Menhetnu, Kejt Orf vadi mapu njujorške luke iz XIX veka. Današnja luka, mirna i ne sluteći na zlo, svetluca pod njenim prozorom u neuobičajeno blago jutro za ovo doba godine, tačno tri meseca nakon udara Sendi.

Izvor: Foto: Džordž Štajnmec
ISTOČNI I ZAPADNI ANTARKTIK
GLEČER PAJN AJLAND, ZAPADNI ANTARKTIK: Istočni Antarktik deluje prilično stabilno. Ali delovi ledenog pokrivača na zapadnom Antarktiku podrivaju se usled zagrevanja okeana.
Njegova budućnost je poput budućnosti Grenlanda vrlo neizvesna.
Foto: Džordž Štajnmec

Pogledajte galeriju fotografija

"Ovde je jedan arhipelag koji je štitio Red Huk", kaže Orfova pokazujući na mapi malu grupu ostrva kraj obale Bruklina. "Postojao je još jedan lanac sprudova koji je povezivao Sendi Huk sa Koni Ajlandom."

Ova ostrva i sprudovi davno su nestali, uništeni kroz projekte raščišćavanja luke koji su rastućem gradu pružili novo zemljište za gradnju. Orfova bi rekonstruisala neka od njih, naročito lanac Sendi Huk – Koni Ajland i povezala ih zaustavnim kapijama koje bi se zatvarale tokom oluje, formirajući ekološki projektovanu barijeru koja bi se prostirala kroz iste vode kao i ona Boumanova konvencionalnija brana. Iza te ekološke brane bi se celom dužinom luke nizale na desetine veštačkih grebena od nagomilanog kamenja, drveta i užadi, na kojima bi se nastanile ostrige i druge školjke. Ti grebeni bi rasli sa porastom nivoa mora, pomažući da se ublaže olujni talasi, a školjke bi, budući da se hrane tako što filtriraju vodu, pomagale i u čišćenju luke. "Nekada su ostrige naseljavale dvadeset pet odsto njujorške luke", kaže Orfova.

Orfova procenjuje da bi njena "školjčana" vizija mogla da zaživi uz relativno niske troškove. "To bi bio sitniš u poređenju sa konvencionalnom branom. I taj novac ne bi bio bačen: čak i da se drugi uragan Sendi nikada ne dogodi, imali biste čistiju, obnovljenu luku u ekološki mnogo bogatijem ambijentu, i zdraviji Njujork."

U junu je gradonačelnik Majkl Blumberg predložio plan za odbranu grada Njujorka od nadolazećeg mora vredan 19,5 milijardi dolara. "Uragan Sendi je bio privremeni korak unazad koji nas na kraju može pogurati napred", izjavio je on. Gradonačelnk predlaže izgradnju nasipa, lokalnih brana od olujnih talasa, peščanih dina, grebena sa ostrigama i još preko 200 drugih mera. Taj plan daleko prevazilazi sve što je ijedan drugi američki grad planirao. Ali gradonačelnik odbacuje ideju o lučkoj brani. "Džinovska brana preko naše luke niti je paktična niti ju je moguće priuštiti", izjavio je Blumberg. U tom planu se naglašava da brana, budući da bi uglavnom bila otvorena, ne bi štitila grad od postepenog podizanja nivoa mora, centimetar po centimetar.

U međuvremenu se gradnja u plavnim gradskim područjima nastavlja. Klaus Džejkob, geofizičar sa Univerziteta Kolumbija, tvrdi da je čitavoj urbanoj regiji Njujorka hitno potreban sveobuhvatan plan koji bi osigurao da buduća gradnja bar ne poveća rizike od nadolazećeg mora.

"Problem je što mi još uvek gradimo grad prošlosti", kaže Džejkob. "Ljudi iz 1880. godine ne bi mogli da izgrade grad za 2000. godinu – naravno da ne bi mogli. I mi sada ne možemo da gradimo grad za 2100. godinu. Ali ne bi trebalo da danas gradimo grad za koji znamo da neće funkcionisati 2100. godine. Imamo šanse da obnovimo našu infrastukturu. Nije sve tako crno. Samo treba da ih iskoristimo."

Najnovije

Priroda

Nauka