Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekologija

Planeta se zagreva - nivo mora raste: Šta ćemo da štitimo, a šta da prepustimo vodi?

Autor Ana Randjelovic
Autor Ana Randjelovic

Kako se planeta zagreva, nivo mora raste. I plavi obale. Šta ćemo da štitimo? Šta da prepustimo vodi?

Izvor: Snimio: Džordž Štajnmec

DRASTIČNO IZMENJENA PLANETA ono je što je stvorila naša civilizacija koja "radi" na fosilna goriva, planeta na kojoj će poplave razmera uragana Sendi postajati sve uobičajenije i pogubnije za priobalne gradove širom sveta. Ispuštanjem u atmosferu ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte tokom prošlog stoleća Zemlju smo zagrejali za više od pola stepena Celizijusa i podigli nivo mora za oko 20 centimetara. Čak i kada bismo sutra prestali da sagorevamo sva fosilna goriva, postojeći gasovi sa efektom staklene bašte bi nastavili stolećima da zagrevaju planetu. Bespovratno smo osudili buduće generacije na topliji svet i nadolazeća mora.

U maju je koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi dostigla 400 čestica na milion, što je najviša koncentracija od pre 3 miliona godina. Tada je nivo mora bio čak 20 metara iznad današnjeg; severna hemisfera je tokom cele godine uglavnom bila bez leda. Potrebni su vekovi da okeani ponovo dostignu tako katastrofalno visoke nivoe i mnogo zavisi od toga da li ćemo u budućnosti uspeti da ograničimo emisiju gasova koji proizvode efekat staklene bašte. Kratkoročno, naučnici još uvek nisu sigurni koliko brzo i koliko visoko će mora rasti. Procene su u više navrata bile isuviše umerene.

Globalno zagrevanje utiče na nivo mora na dva načina. Otprilike trećina njegovog sadašnjeg porasta potiče od termalne ekspanzije – usled toga što zapremina vode raste dok se ona zagreva. Ostatak potiče od otopljenog leda na kopnu. Do sada su to uglavnom bili planinski glečeri, ali veliku brigu za budućnost predstavljaju džinovski ledeni pokrivači na Grenlandu i Antarktiku. Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) pre šest godina objavio je izveštaj u kome se do kraja ovog veka predviđa maksimalan porast nivoa mora od 58 centimetara. Ali taj izveštaj je namerno izostavio mogućnost da bi ledeni pokrivači mogli brže da oteknu u more, na osnovu činjenice da su fizička svojstva tog procesa prilično nerasvetljena.

Dok se IPCC priprema da ove jeseni objavi novi izveštaj, od koga se očekuje da prognozira nešto viši nivo mora, rupe u našem znanju o ledenim pokrivačima ostaju. Ali klimatolozi sada procenjuju da su Grenland i Antarktik zajedno od 1992. godine prosečno gubili oko 208 kubnih kilometara leda svake godine – približno 200 milijardi metričkih tona leda godišnje. Mnogi misle da će nivo mora 2100. godine biti bar za metar viši nego što je danas. Možda je i ta procena preniska.

"U poslednjih nekoliko godina zapazili smo ubrzano otapanje ledenih pokrivača na Grenlandu i zapadnom Antarktiku", kaže Redli Horton, istraživač sa Zemaljskog instituta Univerziteta Kolumbija u Njujorku. "Postoji bojazan da bismo, ukoliko se ovo ubrzano topljenje nastavi, do kraja XXI veka mogli da se suočimo sa rastom nivoa mora od čak 180 cm umesto od 60 do 90 cm." Prošle godine je jedan ekspertski panel, koji je sazvala Nacionalna okeanska i atmosferska adminstracija, usvojio procenu od dva metra kao najviši od četiri scenarija za 2100. godinu. Inženjerski korpus američke vojske preporučuje da planeri razmotre visok scenario od 1,5 metara.

Povezane vesti

Jednu od najvećih nepoznanica u svim tim scenarijima o rastu nivoa mora predstavlja masivni glečer Tvejts na zapadnom Antarktiku. Pre četiri godine Nasa je sponzorisala seriju letova nad ovim područjem prilikom kojih su korišćeni radari koji prodiru kroz led kako bi mapirali topografiju morskog dna. Letovi su otkrili da podvodni greben visok 610 metara drži glečer Tvejts na mestu, što usporava njegovo klizanje u more. Rast nivoa mora bi mogao da rezultira time da više vode prodre između grebena i glečera i na kraju ga otkači. Ali niko ne zna kada i da li će se to dogoditi.

"To mesto me stvarno čini nervoznim", kaže Ričard Alej, glaciolog sa Univerziteta Pen Stejt i autor poslednjeg IPCC izveštaja. "Ono podrazumeva fizička svojstva lomljenja leda koja mi zapravo ne razumemo." "Ukoliko bi se glečer Tvejts otkačio od svog stenovitog sidra, to bi oslobodilo dovoljno leda da podigne nivo mora za tri metra." Sve su šanse da se to neće desiti u narednom stoleću", kaže Alej. "Ali mi to ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo. Postoji bar izvesna verovatnoća da će se desiti nešto stvarno gadno."

Čak i da se to nešto stvarno gadno ne dogodi, primorski gradovi se suočavaju sa dvostrukom pretnjom: okeani koji neumoljivo nadolaze postepeno će poplaviti niže oblasti, a viša mora će proširiti pogubni domet olujnih talasa. Ta opasnost nikada neće nestati, već će se samo pojačavati. Do kraja veka bi se oluje poput Sendi, koje su se dešavale jednom u stotinu godina, mogle događati svake decenije ili češće. Oslanjajući se na konzervativno predviđanje o rastu nivoa mora od pola metra, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj procenjuje da će do 2070. godine 150 miliona ljudi u najvećim svetskim lučkim gradovima biti u opasnosti od priobalnih poplava, zajedno sa 35 triliona dolara vrednom imovinom – što iznosi 9 odsto globalnog BDP-a. Kako će se ti ljudi nositi sa tim?

Najnovije

Priroda

Nauka