Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Sekvoje: Šumski džinovi

Mereći ih centimetar po centimetar, naučnici su saznali iznenađujuće nove činjenice o ovom gigantskom drveću...

 Izvor: Foto: Majkl Nikols

Na blagoj padini iznad raskrsnice šumskih puteva u Sekvoja nacionalnom parku, na više od 2.000 metara nadmorske visine u južnoj Siera Nevadi, izdiže se neobično visoko drvo. Stablo mu je boje crvene rđe, prekriveno dubokim slojevima izbrazdane kore, a osnova mu je prečnika više od osam metara. Njegov otisak bi verovatno bio dovoljno velik da prekrije vašu dnevnu sobu. Od traženja njegovog vrtoglavog vrha, ili pokušaja da se sagleda oblik njegove krošnje, verovatno bi vam utrnuo vrat. Ovo drvo je toliko visoko da ga je veoma teško sagledati celog. Njegovo ime je Predsednik – naziv koji su mu pre 90 godina dali ljudi koji su mu se divili. To je ogromna sekvoja, pripadnik vrste Sequoiadendron giganteum, jedne od samo nekoliko vrsta koje su opstale do danas.

Možda će vas zanimati i:

Predsednik nije baš najveće drvo na celom svetu. Ali je zato drugo po veličini. Stiv Silet i kolege, istraživači sa Hambolt Stejt univerziteta u Americi, potvrdili su da je Predsednik drugi na listi najvećeg drveća ikada izmerenog – a njihov tim je izmerio mnogo drveća. Nije toliko visok kao najviša od priobalskih sekvoja ili kao Eukaliptus regnans u Australiji, ali nije sve ni u visini: Predsednik je daleko masivniji nego bilo koja priobalska sekvoja ili eukaliptus. Njegovo visoko stablo, prošarano tragovima udaraca munja, se uzdiže do visine od oko 75 metara. Njegove četiri grane, svaka veličine povećeg drveta, prostiru se od polovine stabla na gore, čineći gustu krošnju poput oblaka u nebesima. Predsednik na sebi ima oko dve milijarde listova.

iva krošnja (ova pripada Generalu Šermanu, u centru slike) je za naučnike nekada predstavljala potpunu misteriju. Zahvaljujući proučavanjima Stiva Sileta sada se zna da ova vrsta sekvoja još uvek raste velikom brzinom.
iva krošnja (ova pripada Generalu Šermanu, u centru slike) je za naučnike nekada predstavljala potpunu misteriju. Zahvaljujući proučavanjima Stiva Sileta sada se zna da ova vrsta sekvoja još uvek raste velikom brzinom.
Izvor: Majkl Nikols

Drveće raste u visinu i grana bogate krošnje takmičeći se sa drugim drvećem, jureći ka izvoru sunca i vode. Ono po čemu je drveće posebno jeste to što, za razliku od životinja, ne prestaje da raste kada doživi stadium polne zrelosti. Drveće je ograničeno gravitacijom, ali ne na isti način kao kondor ili žirafa. Ono nema potrebu za kretanjem i ojačava svoju strukturu konstantnim rastom korena. S obzirom na to da je imperativ konstantno se kretati ka izvoru svetlosti, vremenom drvo postaje veoma veliko i nastavlja da raste. Gigantske sekvoje su ogromne zato što su veoma, veoma stare.

Sekvoje dostižu duboku starost zato što preživljavaju sve faktore koji bi mogli da ih ubiju. Suviše su jake da bi ih vetar oborio. Njihova srž i kora ispunjene su taninskim kiselinama i drugim hemijskim supstancama koje štite od gljivične truleži. Bube koje napadaju stablo im ništa ne mogu. Njihova čvrsta kora otporna je na vatru. Šumski požari su, štaviše, korisni za populaciju sekvoja jer spaljuju druge vrste drveća koje predstavljaju konkurenciju za svetlost i uzimanje hranljivih namirnica iz zemljišta, iza sebe ostavljajući plodnu zemlju prekrivenu pepelom, u kojoj sadnice sekvoje još bolje uspevaju. Udarci munje povređuju velike stare sekvoje, ali ih obično ne ubijaju. Tako one opstaju milenijumima, postajući sve veće i starije.

Jedan od faktora koji ubija sekvoje je, naravno, seča drveća za ljudsku upotrebu. Tokom devetnaestog i dvadesetog veka brojne gigantske sekvoje pale su pod ljudskom rukom. Ali stablo ovih starih giganata je toliko krto da prilikom pada sa velikih visina njegovi delovi postaju opiljci i mogu se upotrebiti jedino kao drvene ograde, potpora za rast grožđa i drugi sitniji drveni proizvodi. S obzirom na to da je rukovanje cepanicama od šest metara debljine pravi izazov, bile one slomljene ili u jednom komadu, sekvoje su imale sreće da nisu postale česta meta seče drva. Nacionalni park Sekvoja je osnovan 1980. godine i automobilski turizam je uskoro pokazao da su gigantske sekvoje vrednije u jednom komadu.

Možda će vas zanimati i:

Velika prednost sekvoja jeste što mogu da izdrže brojne mesece u hladnim uslovima. Štaviše, one najbolje uspevaju u uslovima oštre zime i ostaju jake pod teretom debelog snežnog pokrivača. Težinu snega njihove masivne grane izdržavaju bez problema.

"Oni su zimsko drveće, to je njihova stvar", kaže Silet.

Među iznenađujućim otkrićima njegovog tima nalazi se i činjenica da sa starošću ovo drveće ne samo da je sve više i šire, već se i sama brzina njihovog rasta povećava. Stari velikan poput Predsednika svake godine poraste mnogo više nego mlado drvo. Najviše rasta odvija se u samom stablu, koje se širi, i u granama koje postaju sve deblje i jače.

Ovo otkriće se kosi sa prethodnim ubeđenjima šumskih ekologa koji su smatrali da rast drveta opada sa starošću. Kako bi dokazali da ova do tada opšte prihvaćena premisa nije ispravna kada su sekvoje u pitanju, Silet i njegov tim uradili su što na šta se ni jedan ekolog do tada nije odvažio: peli su se na ovo vrtoglavo visoko drveće i premeravali njihov svaki centimetar.

Između ostalog, Siletov tim je premerio i Predsednika. Na različitim visinama, premereno je stablo, grane i svaki individualni organak ovog giganta. Kada su rezultate merenja uneli u matematički model, došli su do podatka da Predsednik ima više nego 1.500 kubnih metara drveta i kore i na taj način ustanovili da i sa svojih 3.200 godina ova stara zver još uvek raste. Svake godine, nakon šest meseci zime i snega, Predsednik započinje sezonu rasta udišući ogromne količine ugljen-dioksida i vezujući ugljenik u celulozu, hemicelulozu i lignin. Nimalo loše za jednog starca...

"Ovo je fascinantna osobina sekvoja. Pola godine su zatrpane snegom i ledom i ne mogu da rastu. A onda, kada počne sezona rasta, napreduju brže nego bilo koja druga vrsta iako im je na raspolaganju kraće vreme", kaže Silet.

Upravo zbog njihove fascinantne izdržljivosti u zimskim periodima, Majkl (Nik) Nikols je odlučio da napravi portret Predsednika zatrpanog snegom. Zajedno sa timom Siletovih asistenata i penjača stigao je u nacionalni park sredinom februara kada su naslage snega pored puteva bile visine oko četiri metra. Okačili su kanape oko Predsednika i obližnjeg drveta kako bi uspeli da se popnu visoko sa foto aparatima. Čekali su kroz vedro nebo, bljuzgavicu i maglu, sve dok sneg nije ponovo došao i dok nije nastao pravi trenutak. A onda su počeli da slikaju. (Zapravo napravili su mnogo pojedinačnih slika spojenih tako da se može videti gotovo čitavo drvo.)

Nik je proveo više od dve nedelje upravljajući ovim projektom, komponujući i osmišljavajući slike sa zemlje. Ali pre nego što su poslednji kanapi spušteni, želeo je i sam da se popne na Predsednika. Ne kako bi bilo šta slikao, objasnio je, već "kako bi se pozdravio". Obukao je opremu i kacigu, i uz kanap uputio ka Predsednikovoj bogatoj krošnji.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka