Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Mačke nisu za sve krive: I psi prete osetljivim ekosistemima

Iako mačke i psi deluju kao da su rođeni za valjanje po udobnoj fotelji, oni su ipak prirodni predatori…

  Izvor: Foto: Thinkstock

Ako im se pruži prilika, većina njih će napasti ptice, guštere i neke manje sisare, a evo šta kažu naučnici o tome kako njihova eksplozivna narav može poremetiti ekosistem.

Problem mačaka kao opasnosti po lokalni ekosistem, nedavno je dospeo u centar pažnje i to zbog kampanje na Novom Zelandu, gde se propagira ideja da se sva domaćinstva otarase mački, ili da ih makar drže u zatvorenom prostoru. Razlog za to su ugroženi kiviji i druge vrste ptica koje mačke vrebaju.

Skorašnja studija prikazala je neke zapanjujuće podatke mačijeg terora i u Sjedinjenim državama: utvrđeno je da domaće mačke svake godine usmrte između  1,4 i 3,7 milijardi ptica i između 6,9 i 20,7 milijardi malih sisara kao što su veverice ili neke vrste glodara.

Nova studija istraživača sa Oksforda, donekle staje u odbranu domaćih mačaka, ali samo tako što otkriva da one nisu jedini krivci. Kučići – lutalice, kao i oni koji imaju vlasnika - takođe predstavljaju opasnost po druge životinje.

Reći uopšteno koliki je zapravo uticaj oko 700 miliona domaćih pasa na okolinu, može biti nezgodno, jer se vlasnici prema njima odnose različito u različitim kulturama  - negde se oni slobodno kreću, dok su negde ukras u ženskim tašnama. Ipak, istraživači procenjuju da „slobodno lutajući“ psi (bilo da su napušteni ili imaju vlasnika, ali nisu vezani) čine oko 75 odsto ukupne globalne populacije pasa, a njihova interakcija sa drugim životinjama može biti problematična.

Ostrvske nežne vrste

Istraživači sa Oksforda, Džolin Hjuz i Dejvid V. Mekdonald, pregledali su 69 studija o odnosima pasa i biljnog i životinjskog sveta u ruralnim područjima. Čak 66 članaka je otkrilo da psi imaju negativan uticaj, i to uglavnom zbog svojih predatorskih karakteristika. Psi lutalice posebno mogu biti problematični na ostrvima, gde su ekosistemi posebno ranjivi.

Na primer, osamdesetih godina istraživači su otkrili da je samo jedan nemački ovčar koji je bio na slobodi u šumi Vaitangi na Novom Zelandu bio odgovoran za smrt oko 500 kivija.  Pas je imao ogrlicu, ali nije bio registrovan, pa vlasnik psa nikad nije pronađen.

U još jednom primeru iz 2006. godine, na malom ostrvu Viva u Republici Fidži, pretpostavljalo se da je 12 pasa lutalica krivo za brisanje već ugrožene vrste žaba. Rešenje lokalnog stanovništva bilo je da pripitomi pse, hraneći ih ostacima hrane. Deset pasa je pripitomljeno i poslato sa ostrva, dok su dva morala biti uspavana.

Zanemaren problem

Naučnici ističu da se istraživanja vezana za potencijalne opasnosti koje mogu izazvati psi, nikada ne fokusiraju na očuvanje životne sredine, već isključivo na zdravlje ljudi. Dok je besnilo pasa iskorenjeno u SAD-u, psi su odgovorni za više od 55 hiljada smrti izazvanih besnilom širom sveta, uglavnom u Aziji i Africi.

Ipak, naučnici ističu da besnilo može poremetiti i biljni i životinjski svet, kao i da su psi bili krivi za širenje te bolesti među nekoliko drugih životinjskih vrsta u Africi, uključujući i retku vrstu etiopskog vuka.

„Bez obzira na to što se sve češće prepoznaje opasnost po divlji biljni i životinjski svet, koja dolazi od pasa, vrlo je malo rešenja pronađeno“, navode Hjuz i Mekdonald u svojoj sudiji. „Lokalno stanovništvo i vlasti nerado se hvataju u koštac sa ovim problemom, zbog nepopularnih metoda za suzbijanje uticaja pasa, koje često podrazumevaju i uspavljivanje. Nedostatak adekvatnih alternativa često je razlog za održavanje statusa quo.

Ovo istraživanje objavljeno je u časopisu Biological Conservation.

Izvor:LiveScience

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka