Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekologija

Antarktički led je dostigao rekordni maksimum

Autor Ana Randjelovic
Autor Ana Randjelovic

Da li ovo znači da se Zemlja ne zagreva ili je u pitanju nešto drugo?

 Izvor: Foto: Shutterstock

Uprkos svim upozorenjima da naša planeta postaje sve toplija, da se polarni led topi i temperatura okeana povećava, klimatolozi su istakli novu informaciju koja deluje kao svetla tačka u priči o globalnom zagrevanju: tokom zime na južnoj hemisferi, antarktički led je povećao svoju površinu.

Krajem septembra, satelitski snimci su pokazali da je Antarktik okružen najvećom količinom ledenog pokrivača ikada zabeleženom u ovoj oblasti: 19,44 miliona kvadratnih kilometara. Uprkos tome, indeks rasta je i dalje spor – oko jedan odsto za godinu dana – što nije ni blizu dovoljno da bi se uspostavila ravnoteža zbog topljenja leda na Arktiku, koji je doživeo suprotni rekord pre nekoliko nedelja.

National Geographic je pitao Erika Rignota, Nasinog istraživača i profesora na Kalifornijskom univerzitetu, kakve mogu biti posledice toga na porast nivoa mora i da li je ovo možda znak da se Zemlja ne zagreva toliko koliko smo mislili?

 Izvor: Profimedia/Shutterstock

Antarktički rekord je u suprotnosti sa onim što smo navikli da slušamo o polarnom ledu. Kako se objašnjava ovo povećanje površine pod ledom?

Ako bi se svet zagrevao ujednačeno, očekivali biste da se led otapa i na Antarktiku, ali to nije slučaj. Razlog je u tome što je Antarktik generalno hladniji od ostatka sveta. On se takođe zagreva, ali ne toliko brzo.

Dakle, imamo zagrejanu planetu i hladni Antarktik, a razlika se čak povećava. To čini da se vetar oko Antarktika kreće malo brže. Tu je, takođe, i razlika koja potiče od trošenja ozona u stratosferi iznad Antarktika, što stratosferu čini hladnijom.

To je glavno objašnjenje za ono što vidimo na Antarktiku, ali se mora priznati da je efekat ipak neznatan.

Dok se količina leda na Arktiku smanjuje, na Antarktiku se sada pomalo povećava. Otkud ta razlika između dva pola?

Pa, mi imamo čitav kontinent na Južnom polu. Na Severnom polu mena ničega sem okeana. Na Arktiku se jasno vide posledice zagrevanja atmosfere i okeana, kao i pomeranje leda izvan uobičajene oblasti, što dodatno zagreva vodu. Sve to je razlog smanjenja količine leda na Arktiku.

Antarktik ima sopstveni klimatski sistem. To je veliki kontinent izolovan od ostatka sveta. Tamo postoje vetrovi koji duvaju oko kopna u pravcu kazaljke na satu i prave neku vrstu zaštitnog omotača. Stvari stoje drugačije nego na Antarktiku koji je povezan sa ostatkom severne hemisfere.

S obzirom na to da stalno slušamo o narušenoj klimi planete, da li je ovo dobra vest?

Zapravo, sve to je u skladu sa našim saznanjima o zagrevanju planete, tako da se ne treba previše radovati. Neka regionalna odstupanja su uvek moguća, jer ih nije lako predvideti. Ali generalni trend smanjenja ledene površine i opadanja ledenog pokrivača na Grenlandu, i dalje se odvija u okviru naših očekivanja. Antarktik se ne zagreva tako brzo, ali se ipak zagreva.

Izvor: National Geographic News

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka